Bosnia and Herzegovina
This article was added by the user Anna. TheWorldNews is not responsible for the content of the platform.

DOK CIJENE U SVIJETU DIVLJAJU U ŠVEDSKOJ MIRNO Stručnjaci objasnili šta je inflaciju u toj zemlji održalo niskom

Pandemija Covida-19 i odgovor politike na nju te epidemiološka ograničenja i vladini podsticaji, pokrenuli su veliki prelazak s potrošnje usluga na potrošnju robe. Kupovina trajne robe u SAD-u je u martu bila 26 odsto iznad uobičajenog nivoa. Pojednostavljeno rečeno, građani su lani zbog pandemije trošili manje, da bi ove godine – postepenim jenjavanjem pandemije – potrošnja eksplodirala, prenosi Jutarnji.hr.

– Dovoljno je reći da savremeni proizvodni sektor, koji koristi uobičajene ‘just-in-time’ lance snabdevanja i ima zanemarive rezerve, ne može zadovoljiti takav skok potražnje. Budući da se rastuća potražnja suočila s relativno fiksnom ponudom, cena trajne robe naglo je skočila na sadašnjih 11 odsto iznad trenda pre pandemije, rekao je Dhaval Joši, glavni strateg kompanije BCA Research Counterpoint.

Ta činjenica sugeriše jednu jasnu vezu između epidemioloških ograničenja. Potvrda takve veze se može naći i u podacima o inflaciji u Švedskoj. To je država koja je od početka pandemije imala drugačiji, znatno liberalniji pristup od ostatka sveta. A sada je inflacija u Švedskoj oko tri boda manja nego u SAD.

Opet, objašnjenje je logično. Kako su epidemiološke mere u Švedskoj bile bitno opuštenije, pa nije ni bilo “lockdowna”, u zemlji je zabeležen bitno manji pad potrošnje, pa je stoga i posledični rast potrošnje takođe bio manji. A u skladu sa tim i poremećaj odnosa ponude i potražnje bio je umereniji, pa je onda i rast cena bio manji.

Ono čemu nas uči švedsko iskustvo je da će se cene na kraju stabilizovati.

– Rastuća tražnja za trajnim proizvodima se smiruje. Od marta je već smanjena za 15 odsto, ali je potrban dalji pad od 7 odsto kako bi se postigao trend pre pandemije, što mi u potpunosti očekujemo. Uostalom, ne možete da posedujete baš tako veliki broj telefona i rabljenih automobila, rekao je Joši.

Što se tiče cena usluga, tu je situacija nešto drugačija, jer nije bilo smisla da kompanije za usluge smanjuju cene, jer njhiovi korisnici ionako nisu mogli da dobiju te usluge.

– U međuvrmenu, statističari su nastavili da beleže naizgled netaknute cene restorana ili odlazaka u pozorište, iako je većina restorana i zabavnih sadržaja bila zatvorena, rekao je on.

Smatra da su trenutno prisutne dve sile koje utiču na cenu usluga: plate rastu kao rezultat povećanja cena robe, ali deflatorna snaga vrlo raširenog hibridnog rada kod kuće i u kancelariji će otežavati da se potrošnja usluga vrati na nivo pre pandemije, prenosi blic.


Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...